Loading 99%

Trčiš, trčiš, trčiš i vidiš cilj. Ali, odjednom u publici vidiš tu super-važnu osobu, koja može u potpunisti da ti promijeni karijeru, i zalediš se. Šta sad?

Očigledno je da se radi o tome da ti *nešto* možeš da završiš. Međutim to zvuči kao otrcani, prazni slogan. Ne znam kakve kompromise praviš, ali ako si kao ja, i trudiš se, želiš da si bolja verzija sebe, znaš da je to poprilično teško.

Možda baš zato upadaš u sljedeću zamku:

Možda iskačeš iz manje u veću zonu komfora. I to je potpuno u redu. Kad kreneš u ovu priču, možeš da biraš da ideš korak po korak.

Mali koraci, velika suma na kraju.

U malo veću zonu komfora sebe lansiramo i onda kada odlučimo da gradimo sebe online, jer smo sebe ponudili svijetu.

Ali, prvi korak je prvi, i mora ga pratiti bat svih narednih koraka.
Tu već kreće unutrašnji kritičar i sami sebe pečemo na ražnju. Pišemo kao da će tekst da čita naš najveći kritičar. Još gore – neko na koga se beskrajno ugledamo.

Zato, kad nešto počinjem da radim, volim da sebi jasno ponovim sljedeće:

Nemoj da porediš svoj početak sa nečijom sredinom ili vrhuncem.
To je najveća protiv-usluga koju možeš sebi da napraviš.

Ako postoji na internetu neko koga gledaš iz te perspektive, predlažem ti da odeš na Web Archive i pogledaš kako je izgledao njihov početak. Na kraju, sve što je jednom bilo objavljeno online, na nekom kutku interneta može se pronaći.

Možda se iznenadiš. A možda i ukapiraš da tvoj početak uopšte nije strašano.

Zato, hajde da uradimo jednu korisnu stvar.
Pogledaj ovaj video. Primijeni ga barem jednom.

Daj sebi priliku da otkriješ kako da budeš superheroj.
Makar na dva minuta.


Do sljedeće priče,

Aleksandra

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

www.000webhost.com